Savet Evropske unije objavio je da je doneo 13. paket individualnih i ekonomskih sankcija protiv Putinovog režima i onih koji omogućavaju nastavak njegovog ilegalnog, neizazvanog i neopravdanog rata agresije i onih koji ga značajno podržavaju, navodi se u saopštenju Saveta povodom druge godišnjice agresije Rusije na Ukrajinu.
U paketu sankcija našla se i jedna firma iz Srbije – Conex doo iz Beograda.
Reč je o firmi koja je osnovana davne 1992. i registrovana je kao društvo za proizvodnju i promet Conex doo, a njena delatnost su konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem.
U vlasništvu je izvesnog Aleksandra Ivanovića koji ima 50 godina, a direktorka firme je Nadica Stošić (45). Firma je najpre osnovana u Valjevu, da bi potom prešla u Beograd gde je prvo bila smeštena u ulici Internacionalnih brigada, a danas je u Uzun Mirkovoj.
Reč je o mikro preduzeću sa dva zaposlena, a jedno vreme bila je i neaktivna. Prema poslednjem finansijskom izveštaju za 2022. godinu, kompanija je ostvarila ukupne prihode od 119 miliona dinara, ali je imala i nešto veće rashode pa je zabeležila neto gubitak od 254.000 dinara.
Inače, Evropska unija sankcije uvodi firmama koje pomažu u zaobilaženju sankcija ka Rusiji odnosno zbog učešća u plasmanu proizvoda koji mogu biti označeni kao proizvodi dvostruke namene i upotrebljeni u vojne svrhe.
Radio Slobodna Evropa nije našla u dostupnim bazama podataka da je Conex imao promet s Rusijom ili nekom drugom zemljom.
Poreska uprava započela kontrolu
Međutim, kako Forbes Srbija saznaje, centrala Poreske uprave 14. februara objavila je meru da započinje kontrolu u ovoj kompaniji. Kako se može videti iz dostupnih podataka, nadzor se sprovodi po odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji odnosno članu 29.
Prema tom članu, Agencija za privredne registre ne sme da registruje najvažnije statusne promene kod firmi kod kojih je pokrenut nadzor – promenu osnivača, oblika organizovanja, naziva, delatnosti, visinu uloga, promenu sedišta ili bilo koju promenu od značaja za utvrđivanje poreza.
APR ne može da izvrši brisanje firme po zahtevu njenog zastupnika, da registruje statusne promene i vrši promene drugih podataka do obaveštenja Poreske uprave da je kontrola završena. To se odnosi ne samo na poresku kontrolu Poreske uprave, već i na kontrolu Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
Takođe, kompanija nad kojom se obavlja ovakva kontrola, ne može da stekne udele, odnosno akcije u drugim privrednim subjektima niti može da osnuje novu firmu. Po dobijanju informacije od Poreske uprave da je započeta kontrola, službenici APR-a više ne mogu na šalterima da prime zahteve da se registruje promena podataka.
S druge strane, navodi se da ova mera privremenog ograničenja koju je dostavila Poreska uprava nije predmet kaznene evidencije odnosno reč je o poreskoj kontroli.
Prema dostupnim podacima, nadzor Poreske uprave u ovoj kompaniji, započet 14. februara, i dalje traje.
Ivanović je, pored firme Conex, imao i preduzeće za trgovinu na veliko električnim aparatima za domaćinstvo Elektro Concept Valjevo, ali je toj firmi pre godinu i tri meseca oduzet PIB.
Direktorka firme Nadica Stošić, pored toga što je direktorka Conex-a, takođe je suvlasnica firme Balkan Backerei Buro osnovane 2021, gde ima 10% udela.
Većinski vlasnik firme sa 90% udela je švajcarska kompanija Balkan Backerei Buro GmbH dok je zakonski zastupnik Džon Mejson, državljanin Australije. Registrovana je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko hranom, pićima i duvanom i nalazi se na Obilićevom vencu.
Nadica Stošić je iz Vranja i bila je zastupnik udruženja Inicijativa za integracije iz tog grada. Udruženje je obrisano iz registra još 2017.
Do aprila 2013. bila je i direktorka beogradske firme Devotion, koja je brisana 2019. iz registra usled prinudne likvidacije.
Borelj: Još 106 pojedinaca i 88 entiteta pod sankcijama
– Kako smo stigli do tužne druge godišnjice otkako je Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Evropska unija nastavlja pritisak na Rusiju. Danas dodatno pooštravamo restriktivne mere protiv vojnog i odbrambenog sektora Rusije, ciljajući dalje entitete u trećim zemljama koji je snabdevaju opremom, kao i one odgovorne za ilegalno deportovanje i vojno preobrazovanje ukrajinske dece. Ostajemo ujedinjeni u našoj odlučnosti da oslabimo ratnu mašineriju Rusije i pomognemo Ukrajini da pobedi u njenoj legitimnoj borbi za samoodbranu i obnovu svoje nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta – izjavio je visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
Kako se navodi u saopštenju, Savet je odlučio da uvede restriktivne mere za dodatnih 106 pojedinaca i 88 entiteta odgovornih za akcije koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
– Nova navođenja koja su danas dogovorena ciljaju pretežno vojne i odbrambene sektore i povezane pojedince, uključujući one uključene u snabdevanje oružjem Rusije, kao i članove pravosuđa, lokalne političare i ljude odgovorne za ilegalno deportovanje i vojno preobrazovanje ukrajinske dece. sveukupno, restriktivne mere EU u vezi sa akcijama koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine sada se primenjuju na više od 2.000 pojedinaca i entiteta. Oni koji su označeni su podložni zamrzavanju imovine, a EU građanima i kompanijama je zabranjeno da im obezbeđuju sredstva. Fizičkim licima dodatno je zabranjeno putovanje, što ih sprečava da uđu ili tranzitiraju kroz teritorije EU – navodi se u saopštenju.
Kontrole uvoza-izvoza i restrikcije
Savet je dodao 27 novih entiteta na listu onih koji direktno podržavaju vojno-industrijski kompleks Rusije u njenoj ratnoj agresiji protiv Ukrajine. Biće podvrgnuti strožim restrikcijama izvoza koji se odnose na dvostruko upotrebljive robe i tehnologije, kao i robe i tehnologije koje bi mogle doprineti tehnološkom unapređenju odbrambenog i bezbednosnog sektora Rusije. Neki od ovih entiteta smešteni su u trećim zemljama (Indija, Šri Lanka, Kina, Srbija, Kazahstan, Tajland, i Turska) i bili su uključeni u zaobilaženje trgovinskih restrikcija, dok su drugi ruski entiteti uključeni u razvoj, proizvodnju i snabdevanje elektronskim komponentama za ruski vojno-industrijski kompleks.
Osim toga, odluka proširuje listu ograničenih stavki koje bi mogle doprineti tehnološkom unapređenju odbrambenog i bezbednosnog sektora Rusije dodavanjem komponenti za razvoj i proizvodnju bespilotnih letelica (UAV).
Na kraju, EU je uvela dalje restrikcije na izvoz robe koja posebno doprinosi unapređenju industrijskih sposobnosti Rusije, kao što su električni transformatori.
Gvožđe i čelik
Ova odluka dodaje Ujedinjeno Kraljevstvo na listu partnerskih zemalja koje primenjuju set restriktivnih mera na uvoz gvožđa i čelika iz Rusije, i set mera kontrole uvoza koje su suštinski ekvivalentne onima EU.
