Pišu: Stevan Dojčinović i Dragana Pećo
Slobodan Tešić, jedan od najvećih trgovaca oružjem u Jugoistočnoj Evropi, krajem 2017. godine našao se u problemu. Poslovna imperija koju je izgradio posredujući između državnih fabrika za proizvodnju naoružanja i stranih klijenata bila je ugrožena – američki Trezor stavio ga je pod sankcije.
To je moglo Tešića da izbaci iz ovog unosnog biznisa jer, osim toga što je američkim kompanijama zabranjeno da posluju sa njim, firme širom sveta uglavnom ne žele da rade sa sankcionisanim ljudima kako same ne bi došle pod udar američkih institucija.
Šezdesetpetogodišnji trgovac oružjem, ipak, zna kako da preživi teška vremena.
Tešić je nastavio da radi iz senke i time prevario sankcije: njegovo ime se više nigde zvanično nije pojavljivalo, već je iskoristio bliske saradnike da na njihovo ime osniva i vodi firme.
Slobodan Tešić od 2017. godine nalazi se pod američkim sankcijama. (foto: privatna arhiva)
Ovaj poslovni manevar, međutim, nije prošao nezapaženo. Prozrela ga je američka administracija i 2019. godine pooštrila sankcije. Na crnu listu dodala je devet Tešićevih saradnika – osoba koje su navodno bile njegova produžena ruka.
Tešić, ipak, ni ovog puta nije odustao. Postao je kreativniji u nalaženju načina da se sakrije, zaobiđe sankcije i ostane u srcu srpske trgovine naoružanjem.
U novom lukavom potezu, Tešić je 2020. godine tajno preuzeo kompaniju „M.M.P. Consulting“ od Milorada Pušice – visokopozicioniranog člana vladajuće stranke SNS, ali i čoveka koji je radio za njegovog najvećeg konkurenta, prema dokazima koje su prikupili KRIK i međunarodna novinarska mreža OCCRP.
Naime, Pušica je blisko sarađivao sa drugim uticajnim trgovcem oružjem i Tešićevim glavnim oponentom Petrom Crnogorcem, ali ta saradnja je dovedena u pitanje 2020, vidi se iz njihove prepiske na aplikaciji „whatsapp“ do koje su došli novinari. Dopisivanje pokazuje da se Crnogorac naljutio kada je saznao da je njegov saradnik iza leđa počeo da šuruje sa konkurentom. Pušica mu se pravdao da se našao u „patnji i mukama“, odnosno u finansijskim problemima.
Milorad Pušica u kancelariji svoje bugarske firme. (foto: MMP Consulting)
Promena vlasnika firme „M.M.P. Consulting“ nije zvanično zavedena u poslovnom registru i i kompanija se i dalje vodi na Pušicu, iako brojni dokazi koje su novinari KRIK-a i OCCRP-ja prikupili potvrđuju ono što je rekao u porukama iz 2020 – da je kompaniju prodao. Svi dokazi ukazuju da sada iza nje stoji Tešić.
Tako je ova firma, od kada ju je Pušica osnovao, bila u finansijskim problemima i pred bankrotom, ali je odjednom doživela veliki poslovni uspon i za dve godine prihodovala oko 33 miliona evra. Ovaj uspon se dogodio upravo tokom 2020. godine.
Pušica je nakon toga promenio advokata i angažovao kancelariju koja godinama zastupa upravo Tešića, a planirao je i da sedište kompanije premesti iz Zemuna u Diplomatsko naselje na Dedinju – u komšiluk gde se upravo nalaze Tešićeve ključne firme.
Osim toga, kompanija je dobila zajam od firme „Valir“ koja se takođe dovodi u vezu sa Tešićem. Dve osobe iz domaće industrije oružja potvrdile su novinarima da je Tešić preuzeo „M.M.P. Consulting“.
Činjenica da je Pušica bio blizak Crnogorcu čini ga neočekivanim saradnikom Tešića, što ovom iskusnom trgovcu oružjem može da bude korisno – ne izaziva sumnju da zapravo on stoji iza firme „M.M.P. Consulting“.
Tešić je, međutim, novinarima KRIK-a negirao da je od Pušice kupio firmu, ali je rekao da prijateljima pomaže pri sklapanju poslova.
„Ime, preporuka, kontakt – otvara vrata. Ja to danas radim sa mnogim prijateljima i pomažem mnogim firmama. U skladu upravo sa ograničenjima koje imam, zbog sankcija, ovo je moja trenutno aktivna i glavna uloga u sektoru naoružanja“, naveo je Tešić u pisanom odgovoru KRIK-u.
Kad su novinari KRIK-a pozvali Pušicu, on je rekao da se oporavlja od operacije i da će naknadno poslati odgovore na naša pitanja, ali to do danas nije učinio. Ni njegov bivši poslovni partner, Petar Crnogorac, nije želeo da razgovara sa novinarima.
Saradnja najmoćnijeg domaćeg trgovca oružjem i Pušice još jedan je dokaz Tešićevih veza sa SNS-om, ali i pokazuje njegovu moć i značaj u industriji oružja.
Godina 2019. nije bila perspektivna za balkanskog trgovca oružjem Petra Crnogorca i njegovog poslovnog partnera Milorada Pušicu. Njihove kompanije koje se bave trgovinom oružjem zapale su u probleme.
Petar Crnogorac, nekadašnji poslovni partner Milorada Pušice. (foto: privatna arhiva)
Crnogorčeve firme „Tehnoremont“ i „CPR Impex“ sve dublje su tonule u dugove. Ništa bolje nije prolazila ni Pušičina kompanija „M.M.P. Consulting“ koja 2019. nije uopšte imala prihode. Štaviše, Pušica je svojoj firmi pozajmio nekoliko hiljada evra da bi je spasao od stečaja.
Dok su oni grcali u dugovima i nisu uspevali da naprave ozbiljnije poslove, njihov glavni konkurent Slobodan Tešić imao je mnogo bolju poziciju – uživao je podršku države i mogao je da sklopi velike ugovore o trgovini oružjem.
I on je, međutim, imao probleme – u to vreme je već dve godine bio pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i bilo mu je otežano da sklapa međunarodne poslove. Zbog toga je stalno tražio načine da zaobiđe sankcije i bili su mu potrebni ljudi koji će mu pomoći da ostane u poslu.
Jednog je, po svemu sudeći, našao upravo u redovima konkurencije.
Da je Crnogorac naslutio da bi Pušica mogao da ga izda i počne da sarađuje sa njegovim najvećim rivalom, ukazuje „whatsapp“ poruka od 13. marta 2020. u kojoj ga je pitao da li je napravio neki dogovor sa Tešićem. Odgovor ga je šokirao.
„Jesi li davao neki ugovor ST-u (Slobodan Tešić) za… roba od Edeproa (kompanija koja proizvodi oružje)?“, pitao ga je Crnogorac u jednoj od poruka do kojih su došli novinari KRIK-a.
„Prodao sam moju firmu“, napisao mu je Pušica.
„Pa kome si jebote prodao?“, bio je iznenađen odgovorom Crnogorac.
„Ko je mogao da mi da pare za moju patnju i muke“, napisao mu je tada još uvek poslovni saradnik.
Iako je u porukama otkrio da je firmu prodao, Pušica tu promenu nije prijavio poslovnom registru APR gde se i dalje vodi kao njen vlasnik.
Ipak, da Tešić danas tajno kontroliše „M.M.P Consulting“ ukazuju različiti dokazi koje su tokom višemesečnog istraživanja prikupili novinari KRIK-a i OCCRP-ja.
Nakon što je kompanija početkom 2020. navodno otišla u ruke uticajnog trgovca Tešića, mnoge stvari su se odjednom promenile.
Pušica je, nakon nezgodnog dopisivanja sa Crnogorcem, počeo da koristi usluge advokatske kancelarije Vere Ačanski – koju Tešić godinama unazad angažuje.
Odlučio je i da preseli sedište kompanije u državnu vilu u elitnom delu Beograda – Diplomatsku koloniju. Ovaj deo Dedinja poznat je po tome što u njemu upravo Tešić iznajmljuje vile i u njih smešta svoje firme.
Ipak, ono što najviše ukazuje na to da je Pušičina kompanija otišla u ruke Tešića, jeste i to što je odjednom doživela poslovni procvat.
U Ulici Stefana Musića u Zemunu, na napuštenoj i neuglednoj poslovnoj zgradi okačene su table sa nazivima firmi „Mitona“, „Partizan Trade“ i „Pelina“ koje svedoče o Pušičinim ranijim poslovnim poduhvatima.
Među njima, međutim, nema znaka firme „M.M.P. Consulting“ iako je zvanično sedište na toj adresi. Komšije sa kojima su novinari KRIK-a razgovarali rekle su im da je zgrada napuštena i da u nju već neko vreme niko ne dolazi.
Napuštena zgrada u Zemunu gde je zvanično sedište firme „M.M.P. Consulting“. (foto: KRIK)
Sasvim drugačiji prizor novinare je dočekao na adresi na koju firma, prema poslovnoj dokumentaciji, planira da se preseli – u Diplomatskoj koloniji na Dedinju gde se u komšiluku nalaze i vile u kojima su sedišta firmi Slobodana Tešića.
Kao i Tešićeve kompanije, „M.M.P Consulting“ dobio je neverovatno povoljan ugovor i od državne kompanije Dipos i iznajmljuje ovu vilu za svega 1.500 evra mesečno.
Vila u Diplomatskoj koliniji. (foto: KRIK)
Vila je moderna, očigledno nedavno rekonstruisana i kada su je novinari posetili ništa nije ukazivalo da su u njoj kancelarije kompanije za trgovinu oružjem. Deluje da je u pitanju kuća u kojoj se stanuje – u dvorištu je bio parkiran „range rover” sa registarskim tablicama na kojima su Pušičini inicijali „MP“.
„M.M.P. Consulting“-u, očito, nisu neophodne kancelarije da bi zarađivala desetine miliona evra.
Firma je, nakon razgovora u kojem je Pušica obavestio Crnogorca da ju je prodao, za kratko vreme ostvarila vrtoglav poslovni uspon. Od ivice bankrota u 2019. godini, u naredne dve godine dosegla je prihode od oko 33 miliona evra, vidi se iz finansijskih izveštaja.
Ovo je moguće jer je odjednom počela da sklapa unosne poslove sa državnom fabrikom za proizvodnju oružja „Prvi partizan“ sa kojom ranije nije poslovala, a koja je u javnosti poznata upravo po saradnji sa Tešićem.
„M.M.P. Consulting“ je tokom 2020. i 2021. godine sklopila čak osam poslova. Naoružanje je, sem od državne fabrike „Prvi partizan“, kupovala i od privatne firme „Edepro“, a prodavala ga vojnim ministarstvima Saudijske Arabije i Turske, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Osim toga, „M.M.P Consulting“ je 2022. godine uzela zajam od gotovo 430.000 evra od firme za trgovinu oružjem „Valir“ – za koju se, kako je ranije pisao BIRN, takođe sumnja da je bila povezana sa Tešićem.
Poslovi kompanije otkrivaju i moćne poslovne saradnike.
Za prevoz oružja od proizvođača do kupaca firma je angažovala kompanije iz inostranstva, a neke od njih imale su jake političke veze – poput firme „Geofoto Incorporated“ iz Hrvatske. Nju je osnovao biznismen Zvonko Biljecki koji je, prema pisanju medija, bio blizak bivšem hrvatskom premijeru Ivu Sanaderu osuđenom za korupciju. Nakon pada Sanaderove vlade, i poslovi Biljeckog zapali su u finansijske probleme.
Biljecki nije želeo da razgovara sa novinarima.
„Ja sam Vas fino zamolio da me više ne zovete“, rekao je u kratkom telefonskom razgovoru. Na pitanje novinara da li je o saradnji sa firmom „M.M.P. Consulting“ pregovarao sa Slobodanom Tešićem, kratko je rekao: „Da, tako je“ i spustio slušalicu.
Novinarima su ovu promenu vlasništva firme potvrdile i dve osobe iz srpske industrije oružja koje su želele da ostanu anonimne. Obe su rekle da je Tešić preuzeo Pušicinu firmu u Srbiji, kao i njegovu istoimenu kompaniju za trgovinu oružjem u Bugarskoj.
Bugarski poslovi
Pušica je kompaniju sličnog naziva „M.M.P. Investment“ koja je imala dozvolu za trgovinu oružjem osnovao 2018. u Bugarskoj. Upravljao je i beogradskim predstavništvom „Elmetinženeringa“, koju je osnovao Lenko Rajkov Rankov, trgovac oružjem i bivši agent bugarske obaveštajne komunističke službe. Pušica je u Bugarskoj imao i firmu „Delta Trans 2016“ sa Nikolajčom Gigovim, trgovcem oružjem koji je blizak Emilu Radevu, poslaniku Evropskog parlamenta iz stranke bivšeg premijera Bojka Borisova, pisao je bugarski portal Bivol.bg.
Tešić, uprkos ovim dokazima, za KRIK tvrdi da nije kupio „M.M.P. Consulting“. On kaže da je toliko dobro pozicioniran u poslu trgovine oružja da mu, zapravo, kompanije nisu ni potrebne
„Često se sudaram sa korišćenjem mog imena u meri koja ne odgovara istini. Moje ime otvara vrata na mnogim mestima. Ako se raspitate u celom regionu, a i šire, moja firma, moji zaposlenici i ja imamo reputaciju, poverenje i znanje, i mnogi su svesni toga. Dakle, nisam kupio od gospodina Pušice nikakve firme“, naveo je u pisanom odgovoru.
„Takođe, u skladu sa svojim godinama i pozicijom, više nije nužno da budem vlasnik firmi ili da se operativno bavim poslovanjem. Ovih 40 godina, napravivši kontakte sirom sveta, ja danas mogu da drugima otvaram vrata, i pravim poslove povezivanjem i pomaganjem mnogima.“
U proleće 2016. godine SNS je organizovao predizborni miting u Paraćinu, a specijalni gost bio je član glavnog odbora stranke Milorad Pušica.
Pušica se nije slučajno pojavio na skupu baš u ovom gradu – trgovac oružjem Petar Crnogorac kupio je čuvenu Srpsku fabriku stakla, a svog saradnika Pušicu postavio za predsednika nadzornog odbora.
„U tom trenutku fabrika stakla se direktno uključila u izbornu kampanju Srpske napredne stranke. Oni su koristili sve resurse [fabrike], telefone, automobile. Vozila fabrike su prevozila aktiviste SNS-a, sa njenih telefona su, koliko znamo, pozivani ljudi da glasaju za stranku. Gospodin Pušica je bio direktno uključen u kampanju“, ispričao je novinarima KRIK-a bivši predsednik opštine Paraćin Saša Paunović, predstavnik opozicione Demokratske stranke.
Pušica se pojavio i u predizbornom videu SNS-a u kome je obećavao svetlu budućnost fabrike.
„Zahvaljujem se gospodinu Aleksandru Vučiću što je prepoznao da ja i moj tim ljudi možemo pomoći da Srpska fabrika stakla ostane i opstane“, rekao je Pušica 2016.
Milorad Pušica aktivno je učestvovao u izbornoj kampanji Srpske napredne stranke 2016. godine. (foto: SNS Paraćin/facebook)
Obećanje, ipak, nije ispunio. Fabrika je već naredne godine otišla u stečaj, a više od 200 radnika izgubilo je posao. Pušica ju je napustio ubrzo pošto je upala u finansijske probleme. U oktobru 2022. fabriku je preuzela švajcarska firma „Vaider Group”.
Pušica se pojavio na još nekoliko skupova pružajući podršku SNS-u i predsedniku Vučiću, pokazuju podaci koje su prikupili novinari KRIK-a i OCCRP-ja.
Bio je u poseti opštinskom odboru stranke u Paraćinu, a posetio je i rodno Prijepolje tokom mitinga SNS-a 2016. Tada je fotografisan u društvu Nikole Selakovića, u to vreme ministra pravde, a sada ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Bio je i u centrali SNS-a u Beogradu kada se, nakon predsedničkih izbora 2017, slavila pobeda Aleksandra Vučića.
Srpska napredna stranka zajednički je imenitelj Pušici i Tešiću.
Pušica (drugi sleva) sa članovima SNS u Paraćinu (foto: SNS Paraćin/facebook)
Čuveni trgovac oružjem ima dobre veze sa SNS-om i Vučićem, o čemu su ranije pisali KRIK i OCCRP.
Njegova ćerka Danijela se, nakon što je SNS došao na vlast 2012, zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova koje je tada vodio Ivan Mrkić. Upravo on je, kako je otkrio KRIK, pomogao Tešiću da bude skinut sa sankcija Ujedinjenih nacija 2013. godine – na kojima je bio 10 godina.
To nije bilo sve. Tešić je ubrzo dobio još jednu privilegiju – diplomatski pasoš koji je rezervisan samo za visoke državne funkcionere.
„Dao sam mu diplomatski pasoš zato što je on veoma uspešan u izvozu srpskih proizvoda“, rekao je Mrkić ranije za KRIK.
Osim toga, na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Tešićeva firma „Partizan Tech“ bila je promovisana kao firma koja je „izrazila interes za saradnju sa Tunisom u oblasti namenske industrije“. Upravo ova zemlja je 2021. godine za Tešićem raspisala Interpolovu poternicu zbog sumnje da je učestvovao u pranju novca.
Osim Tešića, od SNS-a koristi je imao i njegov blizak poslovni saradnik iz Jemena Kaled Hamed. Predsednik Vučić poklonio mu je srpski pasoš mimo uobičajene procedure, jer je to bilo u „nacionalnom interesu“ Srbije.
Podrška i pomaganje bili su uzajamni.
Tešić je u više navrata davao donacije koje imaju veze sa SNS-om.
Zajedno sa suprugom, kako su otkrili novinari, donirao je Fondaciji „Dragica Nikolić“ koju je osnovala supruga bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, nekadašnjeg predsednika SNS-a i Srbije.
Osim toga, u martu 2018, trgovac oružjem je srpskim porodicama na Kosovu poklonio tri traktora – nakon što im je predsednik Vučić, obilazeći ih, obećao pomoć.
Tešić se spominje kao neko ko je blizak predsedniku Srbije i u „skaj“ porukama koje su dokazni materijal protiv srpskog policajca Daniela Jovanovića u postupku koji se vodi protiv njega pod optužbama da je kriminalnoj grupi odavao poverljive informacije i pomogao im da švercuju novac.
„Tešić Slobodan, Vučićev čovek, glavni za izvoz oružja. Milijarder čovek. U Americi na crnoj listi što se tiče prometa oružja”, ovako je porukama Jovanović opisao Tešića svom kolegi policajcu iz Crne Gore.
Na pitanje o odnosima sa SNS-om Tešić je KRIK-ovim novinarima rekao da odnose nema sa strankama, već sa ljudima koje ceni – iz SNS-a, ali i drugih političkih partija.
„Pragmatična logika privrede je da budete u dobrim odnosima sa uticajnim činiocima. To je zapadni recept. Takođe, nemam problem da otvoreno i srdačno podrzavam određene politike vladajućih političkih aktera“, naveo je. „Nisam donator stranke (SNS), ali sam donator različitih institucija – od bolnica, do policije. Ja nisam startovao kao imućan čovek, i znam kako je u oskudici. Trudim se da pomognem gde mogu.“
Slobodan Tešić (foto: DAN)
Tešić je naveo i da je njegovo skidanje za crne liste UN-a bio dugotrajan proces i potvrdio da je podrška države bila od značaja.
„Ja sam tada, kao i sada, angažovao i advokate, i stručnjake i savetnike koji su me tada podučili da je podrška države, ili barem odsustvo negativnog lobiranja ili sabotiranja od strane nekih činioca – uvek od pomoći, a nekad i nužna da se bilo koji njen građanin ukloni sa ‘travel ban’ liste. Postoje podnesci, postoje molbe, postoje zahtevi, postoji transparentan proces. Sve u skladu sa zakonom, procedurama, praksom”, naveo je u pisanom odgovoru.
Tešiću su veze sa ljudima na važnim političkim pozicijama pomogle da bude skinut sa sankcija UN-a, ali se on ponovo našao u sličnoj situaciji – pod sankcije ga je stavio američki Trezor u decembru 2017. godine.
„Da bi obezbedio ugovore o naoružanju sa raznim zemljama, Tešić bi direktno ili indirektno davao mito i finansijski pomagao zvaničnike. Tešić je takođe vodio potencijalne klijente na luksuzne odmore, plaćao školovanje njihove dece u školama ili univerzitetima na Zapadu i koristio mito velikih iznosa da bi osigurao poslovne ugovore“, obrazložili su iz Trezora zašto je srpski trgovac oružjem završio na njihovoj listi.
Tešić je pokušao da izbegne sankcije tako što je posao prebacio na druge ljude – uglavnom one sa kojima je već sarađivao, pokazuje istraživanje KRIK/OCCRP.
Samo četiri dana nakon što je 2017. stavljen pod američke sankcije, vlasništvo nad kompanijom „Vectura trans“ prebacio je na njenog dotadašnjeg direktora Milana Subotića. Tešićev saradnik Nebojša Šarenac, koji je bio direktor u tri njegove firme, osnovao je novu kompaniju za trgovinu oružjem „Melvale Corporation“.
Ispostaviće se, međutim, da neki potezi Tešićevih saradnika nisu bili baš promišljeni.
Direktor glavne Tešićeve firme „Partizan Tech“ javio se klijentima koji su joj dugovali novac i obavestio ih da, budući da je „Partizan Tech“ sankcionisan, dug isplate na račune novoosnovanih firmi.
Ovo priznanje veza „Partizan Tech“-a i nove mreže firmi koje je Tešić tajno vodio ih je dosta koštalo.
Američki Trezor je u decembru 2019. na crnu listu dodao Subotića, Šarenca i još sedmoricu Tešićevih saradnika, kao i devet kompanija, a od Tešićevih firmi zaplenio gotovo 34 miliona dolara.
Tešić je za KRIK/OCCRP rekao da je na sankcije dospeo zbog laži koje su ranije plasirane o njemu u medijima u Bosni i Hercegovini, ali i da postoji mogućnost da su na njihovo uvođenje uticali i pojedini službenici ove zemlje.
„Ukoliko pažljivo pročitate razloge za sankcije; a onda ispitate izrazito negativnu štampu iz davnih godina iz BiH, mislim da ćete možda i naći istovetnost mnogih reči i fraza. Zbog mojih loših odnosa sa određenim uticajnim licima iz BiH, kao i činjenice da nisam bio dovoljno mudar da shvatim da dovoljno dugo rečena laž može imati težinu, u procesu gde su lica za sankcije bila tražena celu 2017. godinu, neko ko je imao interes, potrudio se da moje ime dođe tu“, kaže Tešić i navodi da je već sledeće godine angažovao advokate koji su otpočeli proces skidanja sa crne liste.
„Mnogi su videli sankcije kao priliku da nađu svoje mesto u industriji gde sam gradio kontakte i ime već 40 godina. Mnogi u sistemima moje i regionalnih država vide ovo kao priliku da me dodatno diskredituju ili da iskoriste da plasiraju podatke na naštete mojoj firmi, mojim zaposlenima i meni.“
Zbog saradnje sa Tešićem SAD su u julu prošle godine uvela sankcije i nekadašnjem visokom državnom funkcioneru – Aleksandru Vulinu, donedavnom direktoru obaveštajne agencija BIA-e, koji je ranije bio ministar policije i vojske. On je Tešiću omogućavao da isporuke oružja ilegalno prebacuje preko granica Srbije, saopšteno je iz Američkog Trezora.
Tešić kaže da ne misli da je Vulin pod sankcijama zbog njega, već da je u pitanju „viša politika“.
„Moj odnos sa gospodinom Vulinom je jako korektan. Moj cilj u mom poslu je da svi državni činioci koji su u skladu sa zakonom uključeni u odlučivanje kad je u pitanju posao sa naoružanjem budu u dobrim odnosima sa mojom firmom i sa mnom“, naveo je Tešić. „Ja ne biram ko je direktor BIA niti ko je ministar, ali mogu da se potrudim da imam korektne i dobre odnose.“
U međuvremenu, Tešiću je sankcije uvela i Velika Britanija koja tvrdi da je podmitio funkcionere Bosne i Hercegovine – sada pokojnog Milorada Barašanina, glavnog tužioca, kao i Selma Cikotića, bivšeg ministra sigurnosti.
Pokojni Milorad Barašanin i Selmo Cikotić za koje Velika Britanija tvrdi da ih je Tešić podmitio. (foto: tuzilastvobih.gov.ba/ vijeceministara.gov.ba)
Tešić je za KRIK/OCCRP rekao da je bio iznenađen ovim sankcijama, najviše zbog toga što nije imao nikakve poslove u ovoj zemlji. Tvrdi da je, kao i slučaju američkih sankcija, to posledica plasiranja informacija iz određenih centara moći u BiH u medije.
„To ‘obrazloženje’ je prepisan navod iz određenih centara moći u BiH koji su te besmislene navode istakli u medijskim tekstovima iz 2009. godine”, navodi Tešić. „Što se tiče mojih odnosa sa ovim licima, svi u BiH znaju da sam bio prijatelj preminulog gospodina Barašanina. Takođe svi znaju da je Selmo Cikotić takođe prijatelj Tešića. I takođe se dobro zna da je to u Federaciji greh.“
Dodao je da će sa advokatima pokrenuti postupak kako bi bio skinut sa ove crne liste.
„Svi moji problemi počinju i završavaju se u BiH. A ako su uši zapada osetljivije na ono sto određene jake lobističke struje u BiH kažu nego šta je istina, onda na to ne mogu da utičem već samo da se branim pravom i pravdom.“
Istraživanju doprineli Sara Smolović i Atanas Tchobanov (BIRD.bg).
