Kritičari su prethodno upozoravali da bi zakon, za koji tvrde da je inspirisanim autoritarnim zakonovodstvom koji susjedna Rusija koristi da uguši svaku pobunu, mogao da ugrozi građanske slobode u Gruziji
Uprkos višenedeljnim prostestima, gruzijska skupština usvojila je kontroverzni „zakon o stranim agentima”.
Predsednica Gruzije bi mogla da uloži veto, ali parlament može da je nadglasa dodatnim glasanjem.
Kritičari su prethodno upozoravali da bi zakon, za koji tvrde da je inspirisanim autoritarnim zakonovodstvom koji susedna Rusija koristi da uguši svaku pobunu, mogao da ugrozi građanske slobode u Gruziji.
U Gruziji danima traju protesti zbog ovog zakona, a u utorak, 14. maja hiljade ljudi okupilo se pred zgradom skupštine kako bi izvršili pritisak na poslanike.
U napetoj atmosferi unutar parlamenta, došlo je i do fizičkog i verbalnog obračuna provladinih i opozicionih poslanika. Pogledajte snimak.
Dan uoči glasanja u skupštini, gruzijski premijer Irakli Kobahidze,upozorio je da će država, ukoliko vlasti odustanu u trećem čitanju, da izgubi suverenitet i „lako podeli sudbinu Ukrajine”, ne precizirajući na šta je tačno mislio.
Predsednica Salome Zurabišvili i politička protivnica Kobahidzea, pre ulasku u zgradu parlamenta kratko je BBC za rekla da će uložiti veto na zakon.
Međutim, stranka Gruzijski san koja je na vlasti 12 godina, imala je dovoljan broj glasova u parlamentu i usvojila je zakon.
Dok su poslanici raspravljali i predlogu zakona, ispred skupštine je bilo napeto i bilo je koškanja demonstranata i policije.
Prema zakonu, koji je usvojen sa 84 glasa za i 30 protiv, nevladine organizacije i nezavisni mediji koji primaju više od 20 odsto sredstava od stranih donatora moraće da se registruju kao organizacije „koje zastupaju interese strane sile”.
Nadgledalo bi ih Ministarstvo pravde i mogli bi da budu prisiljeni da podele osetljive informacije ili se suoče sa pozamašnim novčanim kaznama od i do 25.000 gruzijskih larija (8.700 evra).
Demonstranti su zabrinuti da bi vlada mogla da iskoristi zakon kako bi ugušila glasove protivnike.
Povlače se paralele sa autoritarnim predlogom zakona koji je 2012. godine stupio na snagu u Rusiji, a koji tamošnja vlada od tada koristi da marginalizuje glasove koji kritikuju Kremlj, među njima istaknute kulturne ličnosti, medijske organizacije i grupe građanskog društva.
Opozicione stranke brinu da bi zbog takvog zakona Gruzija skrenula sa puta ka željenom članstvu u EU, kojoj je u decembru 2023. godine odobren status kandidata za članstvo.
EU je upozorila da bi predlog zakona mogao da ugrozi dalji napredak države unutar ovog bloka.
Masovni protesti na ulicama Tbilisija, glavnog grada ove države trajue gotovo mesec dana, o čemu možete da pročitate ovde.
