Pišu:
Stevan Dojčinović i Sara Smolović
Tužilaštvo je još 2012. godine sumnjičilo Predraga Koluviju da je bio na čelu grupe koja je uzgajala marihuanu u laboratoriji sakrivenoj u podrumima tri kuće na Karaburmi, pokazuje dokument Tužilaštva za organizovani kriminal do koga su došli novinari KRIK-a. Vlasnik jedne od kuća u kojoj je gajena marihuana ispričao je za KRIK da je upravo Koluvija bio zakupac njegove kuće. Ipak, nakon što je policija tokom operacije „Cepelin“ upala u kuće i pronašla ovu tada najveću otkrivenu laboratoriju marihuane u Srbiji, uhapšen je samo Vlada Lazović, za koga policija tvrdi da je Koluvijin kum.
Kada je 2014. godine ušao u svoju kuću u Mirijevskom bulevaru na Karaburmi koju je godinama izdavao, Vidak Milačić nije mogao da veruje šta vidi.
Iako je spolja izgledala gotovo isto kao i kada ju je izdao, iznutra je bila izrovarena – pojedini zidovi razrušeni, sve prostorije preuređene, skinuti i odneti lavaboi i cevi za grejanje.
Ipak, to nije bilo ništa u poređenju sa iznenađenjem koje ga je čekalo u podrumu. Tu je bio razvaljen spoljni zid, pa je njegova kuća, ispod zemlje, bila spojena sa susedne dve kuće čiji su zidovi podruma takođe bili porušeni.
Shvatio je i zbog čega godinama struja uopšte nije trošena. Električna mreža njegove i komšijinih kuća bila je prekinuta i sve tri su bile ilegalno spojene na obližnju trafostanicu, odakle su crpele veliku količinu struje. Vodovodna mreža je takođe bila izmenjena i organizovana tako da ima ulogu sistema za navodnjavanje – poput onih na plantažama.
Sve ove izmene napravljene su da podrže ono što su stanari napravili u spojenim podrumima ove tri kuće, a što Milačića do danas drži u šoku – njegova kuća bila je mesto koje je ugostilo do tada najveću fabriku za proizvodnju marihuane u Srbiji.
„Treba da poveruješ da je neko napravio najveću laboratoriju droge na Balkanu u tvojoj kući, da je spojio tri kuće, da je kompletno razrovario struju, da je struju prikačio na distribuciju“, kaže Milačić za KRIK. „Čak i kada vidiš to, ne možeš da shvatiš da neko može da sve to organizuje. Ne može da ti uđe u glavu.“
Nakon što je policija otkrila ovu laboratoriju 2012. godine u operaciji nazvanoj „Cepelin“, uhapšen je Vlada Lazović sa grupom saradnika i optužen da je predvodio ovu narko-operaciju. On je to kasnije priznao tužilaštvu i osuđen je na 10 godina zatvora.
Stvari koje je Milačić video, ali i dokumenta iz istrage do kojih je KRIK došao, međutim, pokazuju da Lazović možda nije jedini koji je stajao iza ove operacije.
Naime, Milačić je još na saslušanju u policiji i tužilaštvu objasnio da su dva čoveka iznajmila kuću od njega i plaćala mu zakup: jedan je bio Vlada – Lazović, a drugi Peđa. Milačić je dao i opis Peđe. Tužilaštvo i policija, međutim, deluje da nisu mnogo marili da otkriju ko je on.
Godinama kasnije, kada ga je ugledao na televiziji, Milačić je shvatio da je njegov zakupac bio niko drugi do Predrag Koluvija – čuveni vlasnik kompanije „Jovanjica“ sa jakim vezama u vladajućoj partiji SNS, na čijem je imanju 2019. godine, kako tvrdi tužilaštvo, nađeno 1,6 tona marihuane.
„Prepoznao sam ga nakon što je izašao iz pritvora“, priseća se Milačić. „U tom trenutku kad sam ga video, pošto je smršao bio, u tom prvom trenutku nije bilo sumnje. Izgledao je baš kao i tada kada je plaćao kiriju. Takođe, glas je isti, ima specifičan glas.“
Predrag Koluvija pre dve godine ispred Specijalnog suda
(foto: KRIK)
Dokumentacija iz istrage „Cepelin“ do koje je došao KRIK potvrđuje ono što je Milačić ispričao.
Naime, Tužilaštvo za organizovani kriminal takođe je tada sumnjalo da upravo Koluvija stoji iza proizvodnje marihuane.
„Postoje osnove sumnje da (…) su zajedničkim sredstvima Koluvija Milan i Koluvija Predrag osnovali firmu (…) i izgradili 12 plastenika u kojima se trenutno uzgaja oko 18.000 sadnica droge marihuana“, navodi se u dokumentu tužilaštva od 5. juna 2012. kojim se Lazović tretira kao član ove grupe.
„Nakon dobijanja gotovog proizvoda, isti se (…) prevozi u dve porodične kuće koje se nalaze u Mirijevskom bulevaru gde se u podrumskim prostorijama vrši sečenje, razmeravanje i pakovanje. Pripremljena opojna droga transportuje se ka zemljama Zapadne Evrope.“
Jedan od automobila koji su pripadali Predragu Koluviji zaplenjen je tokom ove policijske akcije, dok se njegov rođak Milan čak i lično pojavio prilikom pretresa plastenika.
Nije jasno zbog čega, uprkos saznanjima koje je imao, tužilac Milenko Mandić nije procesuirao Predraga Koluviju i njegovog rođaka Milana, već se ceo slučaj sveo na Lazovića za koga se tvrdi da je Koluvijin kum. Tužilac Mandić nije pristao na intervju za KRIK.
Danas se Predragu Koluviji sudi zbog zaplene droge na imanju njegove firme „Jovanjica“, koja se odigrala 2019. godine, ali on i dalje uživa podršku najviših predstavnika vlasti i provladinih tabloida, koji svakodnevno vrše pritisak na sud u ovom slučaju. Nije odgovorio na pitanja koje su mu novinari KRIK-a poslali.
KRIK sada otkriva detalje istrage „Cepelin” i veze koje je Koluvija imao sa tada jednim od najvećih slučajeva organizovanog kriminala.
Tri kuće
U delu Mirijevskog bulevara u beogradskom naselju Karaburma koji je bio miran i poznat uglavnom lokalcima, tri kuće izgrađene su tik jedna uz drugu. Nijedna kuća nije se isticala niti po bilo čemu bila posebna.
Ipak, ove tri kuće imale su zajedničku mračnu tajnu. U njihovim spojenim podrumima odigravala se velika narko-operacija: do tada najveća laboratorija za proizvodnju marihuane u Srbiji.
Kuće na Karaburmi u kojima se nekada nalazila ilegalna laboratorija. Danas je u jednoj od njih vrtić.
(foto: KRIK)
Sem podruma, u kojima je bila smeštena laboratorija droge, i drugi delovi kuća bili su prilagođeni ovom ilegalnom poslu, pa su pojedine sobe bile pretvorene u sušare i prostorije u kojima se droga pakovala za prodaju. Bilo je potrebno nekoliko godina da se ovo napravi – prvu kuću kriminalna grupa je iznajmila 2006, a poslednju 2010. godine.
Vlada Lazović, jedan od organizatora ove narko-operacije, uhapšen je u maju 2012. u policijskoj akciji „Cepelin“ – nazvane po tome što je policija koristila ovu letelicu za praćenje osumnjičenih iz vazduha.
Priznanja krivice radnika laboratorije marihuane i drugi dokumenti iz istrage otkrivaju detalje kako je cela operacija tekla. Lazović je našao ljude kojima je mogao da veruje i uposlio ih da rade u lancu proizvodnje i prodaje marihuane.
„Lazović me je odveo u objekat u Mirijevski bulevar gde mi je pokazao šta treba da radim. Tamo sam videla male zelene biljke u saksiji za koje znam da su marihuana… Moje je bilo da negujem te biljke“, ispričala je u tužilaštvu Dragana Džepina, jedna od osuđenih koja je oko godinu dana brinula o biljkama marihuane.
Lična karta Vlade Lazovića
Prateći Lazovićeve instrukcije, jedni su zalivali i prehranjivali biljke, brali ih i sušili, drugi su vodili računa o opremi za njihovo uzgajanje.
„Spisak o tome ko šta i kada treba da radi nalazio se na stolu… Na spisku je pisalo da jedna osoba zaliva, druga da prska“, ispričao je u tužilaštvu član grupe Luka Novak.
Njega je Lazović kao majstora za popravke opreme angažovao u martu 2011, kada mu je pokazao „staru ventilaciju“ koju treba da očisti. Dva meseca kasnije, kako je rekao, „odveli su ga dole“.
„U podrumu je bilo više spojenih prostorija gde se gajila trava“, rekao je on i objasnio da je njegov posao bio da održava opremu – sijalice, ventilaciju i druge mašine.
Radnicima je bilo zabranjeno da pričaju o proizvodnji marihuane, njihovo je bilo da „rade svoj posao i da ćute“, kazao je Novak u tužilaštvu.
Luka Novak radio je u laboratoriji marihuane
(foto: Fejsbuk)
„Po mojoj proceni, u periodu dok sam ja bila zadužena za negu biljaka bilo je oko 300 saksija, a proces rasta biljke trajao je oko dva-tri meseca“, objasnila je u tužilaštvu Džepina.
Karaburma, kako je utvrdila policija, nije bila jedino mesto na kome je grupa gajila marihuanu.
U naselju Petrović Salaš kod Stare Pazove policija je otkrila staklenik čija je površina bila čak jedan hektar. Na imanju je bilo i nekoliko hala, a u njima oprema za veštačko gajenje biljaka, kao i „biljna materija nalik na opojnu drogu“, piše u zapisniku sa uviđaja do kog je došao KRIK.
Policija je u kućama na Karaburmi zaplenila oko 300 kilograma droge. U kućama, kao i stanovima koje su koristili Lazović i ostali pronađeno je više od 30.000 evra u kešu i arsenal oružja: bojeve bombe, eksploziv, različite vrste pištolja, puške, prigušivači, veliki broj municije i mačete. Nađeno je i zaplenjeno više od 20 mobilnih telefona, kao i SIM kartice različitih serijskih brojeva.
Policijski snimci pretresa kuća u Mirijevskom bulevaru
Lazović je optužen kao vođa operacije, a sa njim još četvorica saradnika. Svi su priznali krivicu i tako bez suđenja osuđeni na kazne od tri do 10 godina, u zavisnosti od uloge koju su imali u grupi.
Za tužilaštvo ovaj slučaj bio je okončan.
Ipak, vlasnik jedne od kuća u kojima se nalazila laboratorija, Vidak Milačić, znao je da tu nešto fali.
„Nigde se ne pominje Peđa“
„2006. godine sam dao oglas da iznajmljujem kuću i došla su dva čoveka, Vlada i Peđa. Pogledali su kuću, došli su ponovo, dogovorili smo se. (Rekli su da) kuća im je bila potrebna za posao, dovoze nešto iz Nemačke. Vremenom ti ljudi su iznajmili kuću pored moje kuće i kuću pored kuće pored moje kuće“, priseća se Milačić za KRIK.
Sve tri kuće su se tada nalazile u ušuškanom kraju.
„Mirijevski bulevar nije bio probijen do Karaburme. I to je bilo zatvoreno, dalje nisi mogao da prođeš. Možeš malo do moje kuće i malo posle toga i kolima dalje ne možeš da ideš. Kolima si mogao lepo da se parkiraš, nije bilo mnogo prometa pa tu možeš lepo i da istovariš robu. Idealno za posao“, kaže Milačić.
Kirija je plaćana na vreme i tokom šest godina iznajmljivanja kuće nije imao nikakvih problema sa stanarima.
„Takve stanare da imaš, to je milina“, priseća se.
„Bio je problem sa vodom jedno vreme, nešto je krenula da curi voda sa spoljne strane kuće. To su rešili, ovako“, objašnjava Milačić puckajući prstima.
Sve to je, međutim, kasnije došlo na naplatu.
Vidak Milačič
(foto: privatna arhiva)
Milačić se i danas seća straha koji je osetio kada je na vestima video policiju kako upada u njegovu kuću na Karaburmi. Pomislio je da će i on biti uhapšen u okviru akcije.
„Gledam vest i zovem ženu, rekoh: ‘Ženo dođi. Vidi, napokon znamo čime se bave naši stanari na Karaburmi’“, priseća se Milačić za KRIK.
„Ja znam da nisam znao (da je u kući fabrika marihuane), ali ja verujem da policija ne zna da nisam znao. Očekujem da će doći po mene da me uhapse. Odem lepo istuširam se i sedim. I vreme prolazi, prolazi, niko ne dolazi.“
Tek nakon što je on sam pozvao policiju, zakazali su mu da dođe.
Čak ni tokom saslušanja policajci nisu delovali posebno zainteresovano za ono što ima da kaže, tvrdi Milačić.
„Ti na kraju sam dođeš u SBPOK (policijska Služba za borbu protiv organizovanog kriminala), niko te ni ne pozove, nego sam odeš tamo. Daš izjavu, mene i komšiju Zorana saslušaju kao da smo došli na kafu“, priseća se saslušanja u policiji 16. maja 2012. godine.
Milačić je policajcima skrenuo pažnju da je, sem Vlade, zakupac njegove kuće bio i Peđa, ali deluje da ih to nije interesovalo.
Kada je nakon mesec dana ponovo pozvan da svedoči u tužilaštvu Milačić je ponovio isto i skrenuo pažnju tužiocu da policajci nisu obratili pažnju na to da mu je još jedan čovek plaćao kiriju.
Zapisnik Milačićevog saslušanja u tužilaštvu
„Kad su došli da iznajme kuću, došli su Vlada i Peđa. E sad, koliko ja vidim, ovde taj Peđa se nigde ne pominje, to sam rekao i u SBPOK-u“, piše u zapisniku o Milačićevom saslušanju od 20. juna 2012. godine. On je tužiocu opisao Peđu: „visok momak, relativno mršav, ima crnu kosu i bradu jedno vreme, oko 30 godina“.
Uprkos Milačićevoj upornosti da ukaže na propust u istrazi, delovalo mu je tada da ni policija, ni tužilaštvo, nisu želeli da se pozabave tim Peđom. Ceo slučaj okončao se na drugom zakupcu, Vladi.
Tek petnaest godina kasnije, Milačić je shvatio koliko je zapravo bitan Peđa.
Naime, u novembru 2019. policija je pronašla još jednu veliku farmu marihuane na kojoj je zaplenjeno rekordnih 1,6 tona droge.
Uhapšen je Predrag Koluvija – vlasnik kompanije „Jovanjica“ koja je upravljala imanjem na kojem je marihuana zaplenjena.
Nakon što je, dve godine kasnije, Koluvija pušten iz pritvora, počeo je redovno da se pojavljuje u medijima. Davao je intervjue u kojima je objašnjavao da je nevin i da mu je policija podmetnula drogu.
Milačić je odmah prepoznao svog bivšeg stanara.
„Prepoznao sam ga nakon što je izašao iz pritvora. On je drastično izgubio kilažu. I kako sam video njegovu facu, onako kako je oslabio, kao što ga znam, samo sam rekao: ‘Evo ga Peđa jebote’“, priseća se Milačić. „U tom trenutku, kad sam ga video, pošto je smršao bio, u tom prvom trenutku nije bilo sumnje. Nije to ono kao jeste on, nije on – to je on! Izgledao je baš kao i kada je plaćao kiriju. Takođe, glas je isti, ima specifičan glas.“
U svoju kuću Milačić je ušao prvi put tek dve godine nakon operacije „Cepelin“.
„Dve godine nakon što je Vlada uhapšen, mi vlasnici kuće smo dobili poziv, kaže: ‘Dođite tog i tog dana da vam vratimo kuće.“
Milačić je tada od komšije saznao da je primetio da se nešto čudno dešava u njegovoj kući, ali da ga o tome ipak nije obavestio.
„(Komšija) mi kaže: ‘Jaooo, čoveče, kako je to smrdelo.’ Ja mu kažem da to nisam znao i pitam ga: ‘Što me nisi zvao da mi kažeš?’“
Prizor koji je zatekao u kući prati ga i dan danas.
„Kad sam video razrušene zidove, kad sam video da ništa nema, kad shvatiš da nešto što je bilo lepo sređeno za poslovni prostor, nešto što ti je bilo toliko drago, gde si ti vodio svoju firmu, da je sve uništeno…To ne može depresijom da se opiše. Ne može da se opiše ponorom, ne može da se opiše beznađem“, kaže Milačić. „Ja sam video da je u mojoj kući sve to, da je to jedino kako može da se okarakteriše – da je to državni posao.“
Nije bilo čudno što Milačića policija i tužilaštvo nisu slušali sa velikim iznenađenjem.
Oni su, zapravo, kako pokazuje dokumentacija do koje je došao KRIK, dobro znali ko je Peđa.
Koluvijin automobil i plastenici
U vreme hapšenja Vlade Lazovića policija i tužilaštvo su sumnjali da iza cele operacije proizvodnje marihuane stoji Predrag Koluvija, pokazuje dokument do kojeg je došao KRIK.
„Postoje osnove sumnje da na teritoriji Srbije postoji organizovana kriminalna grupa koja se duže vremena bavi proizvodnjom droge marihuana, povodom čega su zajedničkim sredstvima Koluvija Milan i Koluvija Predrag osnovali firmu ‘Agrimex’ (…) i izgradili 12 plastenika u kojima se trenutno uzgaja oko 18.000 sadnica droge marihuana“, navodi se u dokumentu Tužilaštva za organizovani kriminal od 5. juna 2012, kojim se od Višeg suda traži da odobri pretres Lazovićevog automobila.
Dokument tužilaštva iz istrage “Cepelin”
Za zaštitu plastenika bilo je, kako navodi tužilaštvo, „angažovano 30 radnika koji poseduju vatreno oružje, a koji od Koluvija Milana dobijaju platu u iznosu od 1.500 do 2.000 evra“.
„Nakon dobijanja gotovog proizvoda, isti se prevozi kombijem ‘Mercedes Vito’ koji poseduje ventilacioni otvor na krovu u dve porodične kuće koje se nalaze u Mirijevskom bulevaru gde se u podrumskim prostorijama vrši sečenje, razmeravanje i pakovanje“, piše u dokumentu tužilaštva.
Iz kuća na Karaburmi, navodi se u dokumentu, članovi grupe su drogu dalje slali za prodaju u inostranstvo.
„Pripremljena opojna droga utovara se u vozila koja poseduju napravljene posebne ‘bunkere’ i transportuje ka zemljama Zapadne Evrope“, navodi tužilaštvo.
Istog dana kada su policajci upali u kuće na Karaburmi, 15. maja 2012, pretresli su i staklenik i hale u Petrović Salašu, naselju kod Stare Pazove. Staklenici su bili u vlasništvu Predraga Koluvije i Vlade Lazovića.
Policija je tu pronašla opremu za veštačko gajenje biljaka, kao i „biljnu materiju sumnjivu na marihuanu”, navodi se u zapisniku o uviđaju.
Prilikom pretresa salaša, iz Beograda je došao Milan Koluvija, rođak Predraga Koluvije. Na imanju je policija zatekla Milanov automobil „lada niva“, u kome je bio pištolj za koji je imao dozvolu.
U okviru operacije „Cepelin“ tužilaštvo je zaplenilo i automobil „pežo 407“ koji je pripadao Predragu Koluviji.
Uprkos tome, ni Predrag, ni Milan Koluvija nisu ni saslušani, pokazuju dokumenta iz istrage u koje je uvid imao KRIK.
Nije jasno zbog čega, uprkos ovim saznanjima i svedočenju Milačića, tužilaštvo nije pokrenulo istragu protiv Predraga Koluvije i njegovog rođaka Milana i ispitalo njihove veze sa ovom narko-operacijom.
U nastavku istrage, prema dokumentima, tužilaštvo se više nije bavilo plastenicima, već samo kućama na Karaburmi. Ceo slučaj slomio se na Lazoviću.
Tužilac Milenko Mandić, koji je vodio ovu istragu, odbio je da razgovara sa novinarima KRIK-a.
„Mandić ne daje intervjue“, odgovoreno nam je kratko iz Tužilaštva za organizovani kriminal.
Predrag Koluvija se ipak oglasio tokom postupka protiv Lazovića.
Angažovao je advokata da od suda traži da mu se vrati oduzeti automobil „pežo 407“, vidi se iz dokumenata koja poseduje KRIK.
„Predrag Koluvija nema nikakve veze sa delatnošću lica obuhvaćenim optužnicom“, piše u molbi i dodaje se da sud stoga dozvoli vraćanje automobila.
Makedonac
Kompanija „Agrimex“, za koju tužilaštvo navodi da su je za vođenje narko-biznisa osnovali Predrag i Milan Koluvija, u zvaničnom registru vodila se na čoveka poreklom iz Makedonije – Lorana Pejčinoskog. Firma je osnovana 2005. godine i imala je ogranak za trgovinu voćem i povrćem. U 2010. je zbog dugova od oko 4.5 miliona dinara otišla u stečaj, a u martu sledeće godine ugašena. Pejčinoski je zajedno sa ocem 2012. godine privatizovao hrvatsku fabriku za proizvodnju aluminijuma „TLM-TVP“. Kao investitor trebalo je da firmu „vrati u život“, međutim, desilo se suprotno – radnici su prestali da dobijaju plate, a fabrika je prolazila kroz slom. Pejčinoski su završili na sudu – optuženi da su malverzacijama iz „TLM“-a izvukli milionske svote novca, pravljenjem fiktivnih ugovora sa svojim povezanim kompanijama u Beču i Bratislavi. Suđenje i dalje traje.
Loran Pejčinoski za KRIK kaže da se „Agrimex“ bavio sadnjom voća i povrća, ali „da je to skroz nebitno“. Na pitanja o marihuani i povezanosti sa Koluvijom kaže da „nema pojma“ i da je u pitanju neka greška. „Sigurno ne, sigurno ne (…). Nemam šta tu dodati. To nema nikakve veze sa mnom, hvala Vam i doviđenja“, rekao je u kratkom telefonskom razgovoru pre nego što je spustio slušalicu.
„Nije važno čak i da je imao tonu marihuane“
Manje od godinu dana od policijske akcije „Cepelin“, Koluvija je u februaru 2013. u hali svoje nove firme „Jovanjica“, nazvane po luci manastira Hilandar na Svetoj Gori, okupio grupu sveštenika. Došli su da osveštaju prostorije kompanije. Na snimku ovog obreda koji je objavljen na internetu vidi se kako Koluvija kao domaćin stoji sa strane sa kandilom u ruci.
Osveštanje prostorija „Jovanjice“
(skrinšot)
Firma „Jovanjica“ registrovana je za gajenje povrća, a narednih godina Koluvija je sa ovom kompanijom napravio uspeh. Sve vreme pratila ga je neskrivena podrška države i ljudi iz vrha Srpske napredne stranke.
Koluvijino imanje posećivali su i praktično promovisali brojni predstavnici vlasti. Aleksandar Vulin, tadašnji ministar za rad, bio je na imanju u junu 2015. godine kada je pomagao u branju povrća, a plantažu je tada obišao i Dragan Sikimić, tadašnji zamenik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, kasnije direktor Agencije za sprečavanje korupcije. Zasade na „Jovanjici“ obilazili su i Zoran Babić, bivši direktor „Koridora Srbije“, kao i Dragomir Petronijević, bivši član gradskog veća Grada Beograda – koji je najčešće u javnosti bio u Koluvijnom društvu.
KRIK je ranije otkrio da su prezentacije „Jovanjice“ organizovane u državnim ustanovama, kao i da su predstavnici ove firme zaposlenima u državnom sektoru držali obuke o organskoj proizvodnji. Koluvija je lično održao predavanje o organskoj hrani radnicima Ministarstva policije u prostorijama jedne od svojih firmi. Država je Koluviji pomogla finansijski – firma je od 2016. dobila najmanje tri kredita od 3,9 miliona evra od Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), kako je ranije otkrio Insajder.
Bivši direktor BIA Bratislav Gašić javno je potvrdio da je Koluvijina „Jovanjica“ donirala ovu obaveštajnu agenciju sa više od 261.000 dinara (malo više od dve hiljade evra).
Aleksandar Vulin posetio je u junu 2015. godine imanje Predraga Koluvije
(foto: Minstarstvo za rad)
Ipak, u novembru 2019. Koluvija se našao u problemu. On je uhapšen, a policija je pretresla imanje „Jovanjice“ i tamo pronašla 1,6 tona marihuane. Bila je to, kako su opisali policajci koji su učestvovali u ovoj akciji, jedna od najvećih plantaža marihuane u Evropi – fabrika na 12 hektara sa najsavremenijom opremom koja je postojala u tom trenutku.
Među stvarima koje je policija pronašla prilikom pretresa Koluvijinog stana bila su i dokumenta koja su se odnosila na Vladu Lazovića i akciju „Cepelin“ – kopija Lazovićevog pasoša i optužnice iz ovog slučaja. Koluvija nije objasnio otkud ovo kod njega.
Zbog droge pronađene na „Jovanjici“ optužen je u maju 2020. godine.
Policijska istraga otkrila je još nešto – da je Koluvija u svemu ovome imao podršku države. Uhapšena je grupa policajca, pripadnika obaveštajne agencije BIA-e, kao i agent vojne agencije VOA jer su obezbeđivali imanje „Jovanjica“ i Koluviji pomagali na druge načine – nabavili mu lažnu policijsku značku i dokumenta, specijalne policijske registarske tablice i dostavljali mu poverljive informacije. Oni su zbog ovoga optuženi, u postupku koji je nazvan „Jovanjica 2“, ali suđenje do danas praktično nije počelo.
Policijski načelnik Slobodan Milenković vodio je akciju zaplene marihuane na imanju „Jovanjice“
(foto: MUP)
U optužnici slučaja „Jovanjica 2“, čije je detalje prvi objavio KRIK, citirani su razgovori ovih policajaca i bezbednjaka i Koluvije iz kojih se vidi da je Koluvija bio zabrinut zbog stvari koje su mu se desile u prošlosti.
„Nije meni da budem agresivan, nego želim ljude da zaštitim. Pre osam godina su mi povezali i tukli ljude, a posle prijavili muriji, ja ne znam koliko vremena imam!“, jedna je od poruka za koje tužilaštvo tvrdi da ju je 2019. godine poslao Koluvija i da se odnosi upravo na policijsku akciju „Cepelin“.
Koluvija je u pritvoru proveo nešto manje od dve godine i u septembru 2021. prešao je u kućni pritvor koji mu je kasnije ukinut. Odmah po izlasku iz zatvora, počeo je da daje intervjue i da gostuje po provladinim televizijama – prvi intervju dao je svom advokatu i uticajnom članu vladajućeg SNS-a Vladimiru Đukanoviću.
U javnim nastupima Koluvija nastoji da se predstavi kao skroman čovek koji je mnogo propatio.
Osim čestih intervjua, redovno objavljuje sadržaj i na svojim društvenim mrežama. Tu građani mogu da se upoznaju sa nečim što Koluvija predstavlja kao sliku svog svakodnevnog skromnog života – vozi se u javnom prevozu, predstavlja se kao čovek vere, koji protivnicima oprašta, ali i zaljubljenik u četništvo.
Koluvija tvrdi da je njegovo hapšenje 2019. rezultat široke zavere koja se napravila protiv njega.
Iza svega stoje, kako je ispričao u sudnici, američki proizvođači legalne biljke – industrijske konoplje. U Koluviji su, kako tvrdi, videli pretnju jer je radio na ujedinjenju evropskih proizvođača kako bi se odupreli pokušaju Amerikanaca da preuzmu evropsko tržište.
Tvrdi da je na imanju „Jovanjice“ gajio upravo legalnu biljku – industrijsku konoplju, a da mu je zapravo policija podmetnula više od tone marihuane. Glavna razlika između njih je u procentu psihoaktivne supstance THC.
Koluvija u odbrani tvrdi i da mu je tužilaštvo podmetnulo poruke razmenjene na aplikaciji „Razgovor“, a koje su tužilaštvu dokaz da je organizovao proizvodnju marihuane na imaju „Jovanjice“ .
I dok publika koja prati provladine medije Koluviju vidi kako se predstavlja kao žrtva zavere i nepravedno uništeni poljoprivrednik – stvari koje se događaju oko njega govore drugačije.
On je ubrzo nakon izlaska iz pritvora dobio veliku podršku najvećih predstavnika vlasti koji svojim izjavama godinama vrše pritisak na sud i pokušavaju da umanje značaj postupka koji se vodi protiv njega.
Tako je čak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio kako ne postoji slučaj da je neko za krivično delo za koje je Koluvija optužen proveo čak dve godine u pritvoru.
„Vrlo čudno. Jer on nije ubio nikoga ili ne postoji optužnica da je ikoga ubio. Nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično već, koliko sam razumeo, tonu marihuane koju pola okruženja, Nemci i ostali su legalizovali što on takođe negira da je imao uopšte, ali nije ni važno čak i da je imao“, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je branio Predraga Koluviju
(foto:predsednik.rs)
U odbranu Koluvije stala je i Ana Brnabić, u to vreme premijerka. Ona je rekla da se radi o brutalnim lažima i da Jovanjica nije afera. Upitala je da li je moguće da je „Jovanjica“ najveća plantaža marihuane u Evropi, a da je ne istražuje nijedna strana služba.
Istovremeno sa odbranom Koluvije, predstavnici države i prvoladini mediji pokrenuli su hajku protiv policajaca koji su otkrili „Jovanjicu“. Protiv njih su vođene medijske kampanje blaćenja, pokretani su postupci i podizane optužnice, premešteni su u drugo policijsko odeljenje, a čak im je ugrožena i bezbednost – zbog čega su dobili policijsku zaštitu.
Uprkos svim pritiscima sa kojima su se suočavali, svi su, osim načelnika Slobodana Milenkovića, svedočili na suđenju Koluviji. Neki od njih su potvrdili da su tokom istrage otkrili da iza svega stoji državni vrh i da je umešana BIA, kao i da su imali nameru da uhapse ljude iz ove agencije – tadašnjeg direktora Bratislava Gašića i načelnika Mirka Škera.
Koluvija se sveti i novinarima. Protiv redakcija KRIK-a i BIRN-a podneo je niz tužbi zbog njihovog izveštavanja o ovom slučaju.
Za sve to vreme, suđenje Koluviji traje pred Specijalnim sudom u Beogradu. Tužilac Saša Drecun na sudu tvrdio je da je Koluvija i pre „Jovanjice“ bio povezan sa uzgajanjem marihuane, kako je o tome izveštavao BIRN. Drecun je sudu predočio dve presude suda iz Mađarske, koje se odnose na događaj iz 2011. kada su sa marihuanom na ulazu u ovu zemlju uhapšene dve osobe, od kojih je jedna kasnije optužena zajedno sa Koluvijom u slučaju „Jovanjica“.
Tužilac je rekao da je Koluvija tada bio praćen, kao i da je na taj način srpska policija otkrila laboratorije u Mirijevskom bulevaru na Karaburmi.
„Kao što je poznato, tom prilikom je uhapšeno pet osoba, među kojima i kum Predraga Koluvije, Vlada Lazović, koji je kasnije zaključio sporazum sa tužilaštvom i osuđen je na 10 godina zatvora. Napominjem da je tom prilikom Predrag Koluvija izbegao krivični progon“, kazao je tužilac Drecun na suđenju u septembru 2021. godine.
Dvanaest godina nakon operacije „Cepelin“, Vidak Milačić ne krije nezadovoljstvo kada vidi kako predstavnici države staju u zaštitu njegovog nekadašnjeg stanara.
„To je takav ponor kada shvatiš da čovek koji vodi državu, koji odlučuje o životima svih nas, da njega ništa drugo ne interesuje osim da brani kriminalce. Šta onda pomisliti u kojoj državi živiš?“
