Otvaranjem tri od četiri biračka mesta u Australiji, u ponedeljak u 23 sata po našem vremenu, počeli su parlamentarni izbori za 11. saziv Hrvatskog sabora koji se u inostranstvu održavaju dva, a u Hrvatskoj jedan dan i to u sredu, 17. aprila.
Sva tri biračka mesta na istočnoj obali Australije, u Kanberi, Sidneju i Melburnu na vreme su otvorena, a izbori su započeli, potvrdio je potpredsednik Državne izborne komisije Damir Kontrec.
Četvrto biračko mesto u Australiji, u Pertu, otvoreno je u utorak, sat iza ponoći, kada i ono u Pekingu u Kini.
Hrvatski sajt 24 sata navodi da, ako se sudi po broju aktivno registrovanih birača, zanimanje za saborske izbore u Australiji ove godine je znatno slabije nego na izborima pre četiri godine. Za aktuelne izbore se registrovalo samo 520 birača, a pre četiri godine oko 2.800.
U utorak u 7 sati otvorena su biračka mesta u 22 evropske države
Izbori za Sabor u inostranstvu će se održati u 41 državi, u gradovima sedištima diplomatsko-konzularnih predstavništava (DKP), svoja vrata najviše ih je otvorilo u utorak u 7 sati.
Biračka mesta tada su se otvorila u 22 evropske države, ali i u Egiptu i Južnoafričkoj Republici, Dubajiu i Dohi. Najviše aktivno registrovanih birača je u Mostaru (58.000), Beogradu (19.300), Subotici (17.700), Štutgartu (15. 800), Minhenu (13. 500), Beču i Orašju (po 10. 300), gradu na krajnjem severoistoku BiH u kome će se prvi put otvoriti biračka mesta za saborske izbore, piše 24 sata.
Počela izborna tišina
Danas je počela izborna tišina u Hrvatskoj, a njom se zabranjuje svako stranačko promovisanje, objavljivanje procena izbornih rezultata, kao i objavljivanje prethodnih, neslužbenih rezultata izbora, objavljivanje fotografija u sredstvima javnog saopštavanja, izjava i intervjua kandidata, i navođenje njihovih izjava ili pisanih dela.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović doneo je Odluku o raspisivanju izbora za zastupnike u Hrvatski sabor.
U izbornu trku ulaze liste okupljene oko večitih političkih rivala – Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) premijera Andreja Plenkovića i Socijaldemokratske partije (SDP) predsednika Zorana Milanovića – čiji je sukob obeležio i ovu kampanju.
Nova tura prepirki premijera Plenkovića i predsednika Milanovića rasplamsala se u martu, kada je Milanović iznenada raspisao izbore za 17. april.
Milanović je tada i najavio da će se kao kandidat SDP-a – koji je predvodio do 2020, kada je postao predsednik – kandidovati za premijera Hrvatske.
“Došlo je vreme, kako bi rekli moji preci u splitskoj zagori, da se konji osedlaju”, rekao je tada.
Prema hrvatskom zakonu, predsednik je nestranačka ličnost i ne može da učestvuje u partijskim aktivnostima.
Sve je na kraju stiglo do Ustavnog suda Hrvatske, koji je doneo odluku da Milanović ne može da se kandiduje za premijera dok je predsednik.
Ne sme ni da učestvuje u aktivnostima stranke, bude kandidat na izbornoj listi, niti da bude istican kao premijerski kandidat.
Jedna od lista koje bi mogle da imaju ulogu tasa na vagi za formiranje naredne vlade je koalicija Most-Suverenisti, smeštena u desni centar političkog spektra.
Sandra Benčić, kandidatkinja za premijerku levičarske i opozicione liste Možemo, koja od 2021. godine predvodi vlast u prestonici Zagrebu, veruje da na predstojećim izborima “prvi put, posle više godina, postoji vrlo ozbiljna šansa da se sruši HDZ”, piše BBC na srpskom.
Osim njih, na izbornoj listi će se naći i druge manje poznate stranke.
Pupovac pozvao da birače srpske nacionalnosti da izaberu roze listić
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac pozvao je birače srpske nacionalnosti u Hrvatskoj da u sredu, 17. aprila, izaberu roze, manjinski glasački listić.
Pupovac je na završnom predizbornom skupu uoči parlamentarnih izbora u zagrebačkoj “Tvornici” sinoć poručio da “Hrvatskoj su potrebni Srbi, prihvaćeni, ravnopravni i ponosni na zemlju u kojoj žive”.
“U Hrvatskoj treba da ima mesta za Srbe kao njene ravnopravne građane, kao deo srpskog naroda sa svojim identitetom, svojom pripadnošću pravoslavnoj veri, svojom pripadnosti civilizaciji koja deli slovensku pripadnost ćiriličnu, svoju pripadnost onome što je za nju važno i što je bilo pitanje njenog opstanka u strašnom drugom svetskom ratu, a to je pitanje antifašizma” istakao je lider SDSS, pisao je HRT.
Podsećanja radi, vandali su uništili su plakat SDSS na šibenskom Baldekinu, koji je postavljen kao deo predizborne kampanje uoči parlamentarnih izbora na koje ova stranka izlazi pod sloganom “Hrvatskoj su potrebni Srbi”.
Na plakat s natpisom “Hrvatskoj su potrebni Srbi jer puna Arena prija svima”, huligani su izbrisali “Srbe”, pa je ostao tekst “Hrvatskoj je potrebno, jer puna Arena ne prija svima“.
Prethodno su nepoznate osobe u zagrebačkom naselju Sopot crnom bojom prefarbale deo teksta “Hrvatskoj su potrebni Srbi jer puna Arena prija svima” i dopisale “na vrbe”, pa je na plakatu pisalo “Srbe na vrbe”.
Ukupno 3.733.283 hrvatskih državljana imaće pravo glasa 17. aprila, što je za 127.000 ili tri odsto manje nego na prethodnim parlamentarnim izborima 2020. godine.
Bira se 151 poslanik, pa je za većinu u Hrvatskom saboru potrebno prikupiti 76 mandata.
Preliminarni rezultati će biti poznati već u toku izborne noći.
(Kurir.rs/Andrijana Nikolić)
Kurir/infopuls
