KRIK otkriva kako se dogodilo da Jelena Tanasković, direktorka „Infrastrukture železnice“ koja je pre dve nedelje uhapšena zbog pada nadstrešnice stanice u Novom Sadu kada je poginulo 15 ljudi, ranije ne bude optužena za finansijske malverzacije počinjene u privatnoj kompaniji „Prvi faktor“ koju je kao direktorka vodila. Krivična prijava, koju je protiv nje podnela njena bivša firma, završila je u policijskoj Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) na čije čelo je došao Ninoslav Cmolić – suprug ministarke Irene Vujović koja je Tanaskovićkina prijateljica i bivša šefica. Policija nije proverila sve navode krivične prijave, nije ni saslušala Tanasković, a ipak je obavestila tužilaštvo da kriminal nije izvršen, otkrivaju dokumenta do kojih je došao KRIK.
Na jesen 2021. godine Jelena Tanasković, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, mogla je da odahne.
Više nije morala da brine o krivičnoj prijavi koju je zbog navodnog privrednog kriminala protiv nje podneo „Prvi faktor“, kompanija u kojoj je ranije bila direktorka.
Ova firma, koja se bavila faktoringom odnosno otkupljivanjem i naplatom dugovanja, tvrdila je da ju je Tanasković oštetila za oko dva miliona evra. Uradila je to, prema navodima iz krivične prijave, tako što je zajedno sa saradnicima izmislila dugovanja 43 firme i zatim donela odluku da ih „Prvi faktor“ otkupi – iako je znala da ona ne postoje i da ne mogu da se naplate.
Prijava je, posle pet godina stajanja u policiji, konačno bila odbačena. Desilo se to nekoliko meseci pošto je policijsko odeljenje koje je proveravalo tvrdnje iz prijave dobilo novog šefa.
Tanasković je, deluje, imala sreće. Načelnik ovog odeljenja, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, postao je Ninoslav Cmolić, kasnije suprug njene prijateljice i šefice Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine.
Cmolić, koji je u policiji vrtoglavo napredovao za vreme mandata ministra Aleksandra Vulina, početkom septembra 2021. potpisao je izveštaj koji je Tanasković oslobodio svake sumnje.
Izveštaj je sadržao svega četiri strane i nije opravdao vreme potrošeno na njegovo sastavljanje. Ovaj kratak dokument otkrio je i da policija nije učinila mnogo da ispita navode iz krivične prijave, pokazuje analiza KRIK-a.
Policajci, kako se zaključuje iz izveštaja, nisu proverili dokumenta koja je „Prvi faktor“ dostavio uz prijavu kao dokaze da je Tanasković prekršila zakon. U izveštaju se ne navodi da su obavili razgovor sa njom i drugim ljudima protiv kojih je podneta krivična prijava. Policajci su se bavili poslovnim odnosima koji su se odigrali godinama nakon što je izveden kriminal koji je opisan u krivičnoj prijavi.
Osim toga, policajci, čini se, nisu kontaktirali ni firme čija su dugovanja navodno lažirana. Da su to uradili, došli bi do informacija koje bi mogle da znatno promene sadržaj izveštaja koji su poslali tužilaštvu.
Upravo su predstavnici 10 kompanija čiji su dugovi, prema krivičnoj prijavi, lažirani, novinarima KRIK-a potvrdili navode iz krivične prijave – da ova dugovanja nisu postojala i da ih „Prvi faktor“ zbog dugova nikada nije kontaktirao. Osim toga, rekli su da prvi put čuju za krivičnu prijavu i naveli da ih nisu zvali ni iz policije, ni iz tužilaštva.
Cmolićev izveštaj stavio je tačku na ovaj slučaj. Ubrzo pošto je stigao u tužilaštvo, ono je odbacilo krivičnu prijavu protiv Tanasković.
Zoran Stojiljković, politikolog i nekadašnji član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije, za KRIK kaže da ovaj slučaj pokazuje duboku koruptivnu praksu unutar režima.
Stojiljković navodi da ovaj slučaj ima dva ugla – prvi je davanje garancija ljudima na vlasti u slučajevima koji se vode protiv njih, a drugi povlačenje institucija zbog poznanstva sa ljudima iz institucija.
„Može se zaključiti da, ako ste dovoljno visoko u hijerarhiji kartela na vlasti, postajete imuni na sve krivične postupke“, rekao je Stojiljković za KRIK.
Tanasković se sada suočava sa krivičnim postupkom zbog tragedije u Novom Sadu.
Jelena Tanasković bila je direktorka „Prvog faktora“, kompanije koja je kasnije protiv nje podnela krivičnu prijavu optužujući je za privredni kriminal.
(foto: Vlada Srbije)
Protiv nje je nedavno pokrenuta istraga nakon što je sa tamošnje zgrade železničke stanice pala nadstrešnica i ubila 15 osoba. Više tužilaštvo u Novom Sadu je označilo Tanasković kao jednu od osoba odgovornih za ovaj događaj pošto je bila direktorka državnog preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije” koje je pre pada nadstrešnice bilo nadležno za rekonstrukciju zgrade železničke stanice. Ona se trenutno nalazi u kućnom pritvoru.
Tanasković nije želela da razgovara sa novinarima KRIK-a. Nakon što su joj poslali detaljna pitanja, novinarima KRIK-a javio se njen advokat koji je naveo da Tanasković ne može da razgovara sa medijima jer je u pritvoru.
„Protiv Jelene Tanasković nikada nije pokrenut ni vođen krivični postupak u vezi predmetne krivične prijave (slučaj „Prvi faktor“). Ista je nakon analize nadležnih organa odbačena, pa je izlišno davati bilo kakav komentar“, napisao je advokat Dragoslav Glogonjac zapretviši tužbom.
KRIK je Cmoliću poslao pitanja preko MUP-a, ali do danas nisu stigli odgovori.
„Sva svoja dugovanja prema firmi ‘Jeep Commerce’ izmirili smo direktnim uplatama na njihov račun“, rekao je bivši direktor Instituta za ispitivanje materijala Vencislav Grabulov za KRIK.
Institut u kome je Grabulov bio direktor jedna je od 43 kompanije koje se spominju u krivičnoj prijavi protiv Tanasković, a čija su dugovanja izmišljena. Tanasković i kolege su, kako se tvrdi u prijavi, 2011. lažirali da ove kompanije duguju novac firmi „Jeep Commerce“, a Tanasković je zatim kao direktorka „Prvog faktora“ donela odluku da ova firma otkupi ta dugovanja. Na ovaj način je, piše u prijavi, oštetila kompaniju koju je vodila za oko dva miliona evra.
Kako je, prema krivičnoj prijavi, izvršena prevara sa lažnim dugovanjima
Korak 1.
Direktor kompanije Jeep Commerce Dejan Džipković, prema navodima iz krivične prijave, dao je Jeleni Tanasković, direktorki Prvog faktora, i njenim saradnicima, blanko menice koje je njegova firma ranije dobila od kompanija sa kojima je sarađivala.
Korak 2.
Prema krivičnoj prijavi, Tanasković je potom sa saradnicima falsifikovala ove menice. Oni su, kako se tvrdi u krivičnoj prijavi, menice popunjavali lažnim novčanim iznosima, a zatim ih fotokopirali. Na taj način, piše u prijavi, lažirali su da 43 kompanije duguju više od 200 miliona dinara kompaniji Jeep Commerce.
Korak 3.
U prijavi se tvrdi da je Tanasković zajedno sa kolegama potom donela odluku da Prvi faktor otkupi ova lažna dugovanja od Jeep Commerce – Prvi faktor je preduzeću Jeep Commerce isplatio više od 200 miliona dinara.
Korak 4.
Nakon toga Prvi faktor, piše u krivičnoj prijavi, nije obavestio 43 firme o tome da je preuzeo njihova dugovanja od Jeep Commerce niti su Tanasković i kolege pokrenule naplatu ovih dugova – što navodno pokazuje da su dugovanja lažirana.
Novinari KRIK-a kontaktirali su vlasnike i direktore kompanija iz prijave. Razgovarali smo sa predstavnicima 12 firmi, a do ostalih nije bilo moguće doći – uglavnom jer su kompanije otišle u stečaj ili su ugašene i više ne postoje.
Oni sa kojima smo razgovarali bili su veoma iznenađeni kada smo im rekli da se njihova kompanija spominje u krivičnoj prijavi „Prvog faktora“. Iako niko od njih nije želeo da javno govori, svi su nam potvrdili da ih ni policija ni tužilaštvo nisu kontaktirali povodom krivične prijave.
Njih 10 potvrdilo nam je da su delovi krivične prijave koji se tiču njihove kompanije tačni, odnosno da su dugovanja izmišljena. Većina njih nam je objasnila i da u vreme kada je dug navodno nastao, 2011. godine, nisu imali nikakve poslove sa firmom „Jeep Commerce“, pa tako nije moguće ni da su im ostali dužni. Samo dve kompanije su rekle da jesu sarađivale sa Jeep Commerce, ali da ne mogu da se sete da li su postojala dugovanja.
U krivičnoj prijavi detaljno je opisano kako je navodno kriminal izvršen.
Tanasković i njeni saradnici su, prema krivičnoj prijavi, iskoristili to što su ove firme ranije sarađivale sa „Jeep Commerce“ i falsifikovali su menice – papire koji su u ranijim poslovima bili garant da će ove kompanije da plate dug. Bankarske menice koriste se kao garancija za isplatu novca i ona kompanija koja ih ima može da ih aktivira i pokrene prinudnu naplatu.
„To je urađeno najverovatnije tako što su originalne blanko menice fotokopirane, zatim su one popunjene lažnim iznosima, pa ponovo fotokopirane kako bi konačan rezultat bio neverodostojna fotokopija koja prikazuje da je originalna menica popunjena“, piše u krivičnoj prijavi.
Krivična prijava protiv Tanasković
Sledeći korak bilo je izvlačenje novca iz „Prvog faktora“. Direktorka Tanasković je, tvrdi se u prijavi, sa saradnicima odlučila da ova kompanija preuzme naplatu tih izmišljenih dugova. Za to je firmi „Jeep Commerce“ isplatila 200 miliona dinara, odnosno oko dva miliona evra.
Uz krivičnu prijavu „Prvi faktor“ je tužilaštvu dostavio i račune, fakture i druga poslovna dokumenta koja navodno dokazuju ovaj kriminal. Osim Tanasković, tužilaštvu su prijavili dvoje zaposlenih u „Prvom faktoru“ i Dejana Džipkovića, direktora kompanije „Jeep Commerce“, da su počinili privredni kriminal.
Tužilaštvo je brzo reagovalo. Već posle nekoliko dana policiji je prosledilo prijavu i tri registratora dokumenata iz „Prvog faktora“ tražeći da sve to proveri.
Od tada stvari, međutim, nisu išle glatko.
Ninoslav Cmolić preuzeo je Službu za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) krajem 2020. godine.
U javnosti do tada nepoznati policajac napredovao je nakon promene ministra policije – odlaska Nebojše Stefanovića i dolaska Aleksandra Vulina. Sa skokom u karijeri, Cmolić je počeo da se pojavljuje na konferencijama za medije i gostuje na provladinim televizijama, uglavnom hvaleći borbu države protiv organizovanog kriminala i kritikujući predstavnike opozicije.
Ninoslav Cmolić napredovao je nakon promene ministra policije i dolaska Aleksandra Vulina na tu poziciju.
(foto: MUP)
Odlazak Stefanovića sa čela policije doveo je i do okršaja unutar ovog sistema, u kome ni Cmolić nije prošao neokrznut.
O njemu je pričao bivši inspektor SBPOK-a Božidar Stolić kome se sudi zbog odavanja poverljivih informacija saradnicima kriminalca Veljka Belivuka. Stolić je na sudu tvrdio da je optužen jer se zamerio upravo Cmoliću.
Za Cmolića je rekao, kako je sam ispričao, da je „prljav i korumpiran policajac“ i blizak saradnik bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, što je ovaj navodno čuo i hteo da mu se osveti. Cmolić je, sa druge strane, rekao da Stolić nije počinio samo krivično delo, već i čin izdaje.
Cmolić je oženjen Irenom Vujović, ministarkom zaštite životne sredine.
Nepunih godinu dana nakon što je postao načelnik SBPOK-a, Cmolić je pred sobom imao izveštaj koji se ticao krivične prijave protiv Jelene Tanasković.
U to vreme Tanasković je bila državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine koje je vodila upravo Irena Vujović – a koja je krajem 2022. postala Cmolićeva supruga.
Ministarka Irena Vujović, prijateljica je i bivša šefica Jelene Tanasković. (foto: printscreen)
„Irena (Vujović) je moja drugarica već trideset godina, tako da smo mi već sada stvarno bliske“, rekla je Tanasković na početku svog ministarskog mandata u intervjuu za režimski tabloid Republika.
Cmolićevi policajci, kako izgleda, nisu se mnogo potrudili oko prijave koje je podneta protiv Tanasković.
Nakon petogodišnje istrage, izveštaj koji su sastavili imao je samo četiri stranice i, kako se može zaključiti iz analize njegove sadržine, nije mnogo toga urađeno. Dokument otkriva da policija nije proverila navode krivične prijave, već da se bavila stvarima koje naizgled imaju veze sa onim što se u njoj tvrdi.
Naime, policajci su se bavili saradnjom kompanija „Prvi faktor“ i „Jeep commerce“ u periodu od 2015. godine i kasnije – a ne 2011. kada su, prema krivičnoj prijavi, Tanasković i ostali počinili kriminal. Nisu istražili zbog čega je 2011. „Prvi faktor“ isplatio 200 miliona dinara „Jeep Commerce“ niti proveravali da li je 40-ak firmi zaista dugovalo novac ovoj firmi ili su ti dugovi izmišljeni, kako se to tvrdi u prijavi.
Štaviše, sudeći po navodima iz izveštaja, policija nije saslušala Tanasković i ostale osobe koje su navedene u prijavi, kao ni predstavnike firmi čija su dugovanja navodno izmišljena.
„Niko iz policije i tužilaštva nije nas kontaktirao. Prvi put za postupak saznajemo od Vas“, rekao je Grabulov, nekadašnji direktor Instituta čija su dugovanja lažirana.
Izveštaj policije koji je potpisao Cmolić, a koji je Tanasković oslobodio svake sumnje.
To je policajcima bilo dovoljno da zaključe da nisu istinite tvrdnje „Prvog faktora“ da je Tanasković učestvovala u falsifikovanju dugovanja i da je oštetila ovu firmu.
Cmolić je, ipak, potpisao izveštaj i prosledio ga Tužilaštvu za organizovani kriminal u septembru 2021.
Ni tužilaštvo nije želelo da dalje istražuje ovaj slučaj. Mesec dana nakon što je tužiteljka Vesna Đorđević dobila izveštaj, ona nije od policije zatražila da dodatno istraže zloupotrebe u „Prvom faktoru“. Umesto toga, odbacila je krivičnu prijavu protiv Tanasković.
„Nijedan dokaz ne govori u prilog tvrdnji da su prijavljeni vršili radnje za koje se prijavljuju“, napisala je Đorđević u službenoj belešci u oktobru 2021, čiju kopiju poseduje KRIK.
Tanasković je bila državna sekretarka u ministartstvu koje je Vujović vodila. Fotografija je iz februara 2022.
(foto: Ministarstvo zaštite životne sredine)
Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže za KRIK da je u ovom slučaju policija dominirala nad tužilaštvom, iako je tužilaštvo to koje bi trebalo da vodi istragu.
„Ne postoji istraga, nego se zapravo radi o tome da policija kao jači akter stavlja tačku na slučaj koje tužilaštvo treba da vodi. Na taj način, snagom svog pečata, čisti od krivične odgovornosti Tanasković. Čini se da je da su glavni razlozi zapravo te lične veze koje postoje između tih aktera“, objašnjava Petrović.
Tanasković se brzo probijala i napredovala.
Od 2015. je radila za tadašnjeg gradonačelnika i jednog od najuticajnijih ljudi u vladajućem SNS-u Sinišu Malog. Kao njegova saradnica 2018. postala je državna sekretarka Ministarstva finansija kada je Mali izabran za ministra.
U nastavku političkog uspona, Tanasković je dve godine bila državna sekretarka ministarstva za zaštitu životne sredine koje i danas vodi Irena Vujović.
U medijima je pričala o dobroj saradnji sa Malim i Vujović i pominjala da je sa njima u prijateljskim odnosima.
Tanasković, tada ministarka poljoprivrede, i njen dugogodišnji saradnik Siniša Mali, ministar finansija, u novembru 2022.
Tanasković je zatim, u oktobru 2022, imenovana za ministarku poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Posle nepune dve godine, u maju ove godine, prešla je na drugu značajnu poziciju – izabrana je za vršioca dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije”.
Ova pozicija je bitan plen u raspodeli među SNS kadrovima, ali im je neretko donosila i nevolje.
Bivši direktor ovog javnog preduzeća Miroljub Jevtić početkom decembra prošle godine osuđen je na godinu dana zatvora zbog primanja 10.000 evra mita. On je u intervjuu za NIN krajem prošle godine tvrdio da je uhapšen zbog toga što nije želeo da učestvuje u izvlačenju novca iz firme.
Naredni direktor bio je Nebojša Šurlan koji je u martu ove godine podneo ostavku nakon što je nedeljnik „Radar” objavio audio snimak u kojem ministar finansija Mali od njega traži novac za finansiranje kluba „Crvena zvezda”. Snimak je, inače, nastao u periodu kada se Šurlan nalazio na čelu Građevinske direkcije Srbije.
Nebojša Šurlan bio je direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ u vreme kada je rekonstruisana nadstrešnica koja je u novembru 2024. pala i ubila 15 osoba.
(foto: „Infrastruktura železnice Srbije“)
Tanasković je došla ne čelo Infrastrukture nakon Šurlana, ali ni ona tu nije dugo opstala – posle nekoliko meseci je uhapšena.
Novosadsko tužilaštvo sumnjči je kao jednu od odgovornih zbog pada nadstrešnice na zgradi železničke stanice u Novom Sadu početkom novembra ove godine kada je stradalo 15 osoba. Do pada je došlo nekoliko meseci nakon što je stanica rekonstruisana i svečano otvorena. Investitor rekonstrukcije bilo je preduzeće „Infrastruktura železnice” u vreme kada je kompaniju vodio Šurlan, koji je takođe uhapšen.
Tragedija u Novom Sadu izazvala je veliki bes među građanima zbog čega je otpočeo niz protesta i blokada u Novom Sadu i Beogradu. Građani su tražili ostavke odgovornih političara, dok je vlast tvrdila da se na nadstrešnici nije radilo tokom rekonstrukcije.
Devetnaest dana nakon pada nadstrešnice i najave predsednika Aleksandra Vučića da očekuje ostavke, Tanasković je to i učinila. U ostavci se nije osvrnula na ovaj događaj niti smrt 15 osoba, već je navela da je bila „čast doći u tim na poziv predsednika Aleksandra Vučića i učestvovati u svim velikim delima koje Srbija u novoj istoriji ispisuje.“
Jelena Tanasković sa ministrom građevine Goranom Vesićem na otvaranju zgrade železničke stanice u Novom Sadu nakon druge rekonstrukcije, u julu 2024.
(foto: „Infrastruktura železnice Srbije“)
Nakon saslušanja u tužilaštvu, Tanasković je puštena u kućni pritvor.
Predrag Petrović iz BCBP-a kaže da ne očekuje da će Tanasković snositi krivičnu odgovornost zbog tragedije u Novom Sadu.
„Na osnovu ovoga na šta ste ukazali ne treba očekivati da će doći do utvrđivanja njene krivične odgovornosti. Sadašnja vlast funkcioniše po drugačijim principima, po principima koji dosta liče na jednu mafijašku organizaciju, gde jedni druge štite i ne dozvoljavaju da neko bude odgovoran, a da za to ne dobije dozvolu od samog najvišeg vrha”, kaže Petrović.
To se dešava jer vlast, dodaje on, ne želi da pošalje poruku svojim ljudima, onima koji je podržavaju, da će ih pustiti niz vodu.
„Oni se tako drže jedni uz druge, čineći jedan monolit i znaju da, ukoliko neko izleti iz njega, čitav monolit može da se brzo raspadne. I upravo ovaj slučaj na to ukazuje.“
